“Ovi momenti … deljenje znanja, predstavljanje u javnosti … svetle su tačke u danima koji su uglavnom puni teških, dosadnih odluka ili praznog hoda kada čekate nešto i hoćete živi da se pojedete. Preduzetništvo je daleko od glamura koji vidite na fakultetu ili van nastavnim aktivnostima.” 

Imamo priliku da čitamo o vrlo uspešnim ljudima, edukujemo se u mnogim oblastima, znamo toliko o startap svetu … a zapravo, ni trunka nam nije poznata. 

Sopstveno iskustvo je majka svih učenja.

I zato Miljana Nikodijević, koja je u marketing i event industriji već 5, a u preduzetništvu 4 godine, može istinski da nam prenese srž poteškoća koje susteću svakog ko krene putem svoje vizije.

Ne, preduzetništvo nije tema ovog intervjua, iako je sa nama nezavisni konsultant u sopstvenoj boutique konsultantskoj kompaniji iz oblasti strateškog (re)brendiranja, employer brandinga i upravljanja projektima, PSYCHE.

Tema ovog intervjua je nešto mnogo ličnije, poznatije svima nama.


#1 PREDUZETNIŠTVO NIJE OVAJ INTERVJU.

,,Trebalo mi je 18 meseci posle završetka ARK-a Regional Branding Symposium-a, (nezavisan ekskluzivan event koji su organizovali milenijalci u potpunosti, koji je ostvario profit u prvoj godini organizovanja, iako je za govornika imao višestrukog autora Tajmsovih bestselera, Martina Lindstroma) da progovorim o bilo čemu, zaista. 


Kada se bavite komunikacijom za druge ili za neki zahtevan projekat, nekada nemate snage da to radite i za sebe. I to je preduzetništvo. Da nešto odložite jer u ovom trenutku nemate snage da se time bavite.

Osim toga, još neke čari tog načina života (jer zaista jeste način života) su i kada ustajete u 7 ujutru da pogledate u oči problem koji ne znate kako da rešite, ne ustaje vam se, ali danas mora da se reši. Kada dugujete pare, poslujete u minusu, ne odgovarate na bezobrazan mejl dok se ne ohladite, kada o poslu razmišljate i na moru, odbijete sponzorstvo koje bi vam zatvorilo finansijsku konstrukciju jer “nije po brendu”, raspolažete novcem kao cincar da biste u zadnjem momentu odrešili kesu, smišljate razne načine da motivišete tim komuniciranjem samo pozitivnog dok u vama ostaje sve negativno, kada vam tim sve po spisku jer odlučujete na svoju ruku i trpate se svima u posao, kada progutate svako zrno ega osim principijelnosti (do koje uvek treba da držite) i uradite ono što je potrebno da se uradi. I nije svako za ovo. 

Ponekad se pitam da li sam i ja … ili sam jednostavno previše tvrdoglava i ne mogu da podnesem da me neko drugi žigoše. 

I to je normalno.

Ako niste psihopata, preispitivaćete se, jer morate. Sada su sve odluke vaše. Čestitam. 


#2 DOBILI STE SVE ŠTO STE ŽELELI … I VIŠE OD TOGA

,,Ulazite u ovo jer vam se dopada da nešto radite. Uz to dolazi gomila stvari koje ne želite da radite, ali da biste došli do tog momenta koji volite, neko i to mora da obavi. Ta osoba ćete (ako ste sami u poslu) biti vi. Ponekad i kada niste sami u poslu, moraćete da uskočite. 

Mene su nervirali papiri. Promenila sam odnos prema njima, ali na početku … bilo je strašno i bilo ih je stalno. I bila sam i call centar i nosilac projekta. 

Suština je: 

Da li ono što volite da radite, volite dovoljno da progutate sve ostalo? 

Ako jeste, istrajaćete.” 

Istrajaćete kao i Miljana koja je mahom imala iskustva sa izazovnim projektima koje “niko neće da pipne” i u kojima je učestvovala doprinosom na raznim pozicijama – od kreativnih do liderskih, što je i uzrok glavobolje kada treba da objasni čime se bavi…

Usluge u obliku svoje specijalnosti pruža klijentima, ali ih je i demonstrirala u realizaciji sopstvenog projekta.

Najsvežiji i najveći projekat svoje kompanije PSYCHE je brend repozicioniranje kompanije Alma Quattro, povodom 25 godina rada te kompanije. Ovaj projekat je sproveden kao unutrašnje preduzetništvo u zatvorenom sistemu uz pomoć nezavisnog konsultanta sa hands on pristupom tokom 15 meseci rada. 


#3 BOLJE ŠTO NE ZNAŠ ŠTA SVE NE ZNAŠ.

Kada sam ulazila u ARK pomoglo mi je pitanje koje sam postavila sebi: “Da li imaš dovoljno da nadomestiš ono što nemaš?” I odgovor je bio: “Da”. Kasnije se ispostavilo da nisam ni znala šta mi sve treba, ali … nema odustajanja, uči se usput. 

Ulaz na zatvoreno tržište na kom se znaju igrači je bio izuzetno težak, ali bili smo brzi, uporni, energični, i najvažnije, nepredvidivi. Nikada nećete imati baš sve resurse da započnete nešto. Neki imaju sve, ali fali odlučnosti, petlje i energije. I to su resursi. Verujte mi. Možda čak i najvažniji … 


#4 RIZIČAN PROJEKAT MORA DA IMA JEDNU GLAVU.

Nekada, dešava se da ljudi zaista veruju u vas. Zaista. Silno. Istinski. Veruju u vas i veruju vama. To se dešava kada se vaša svrha poklopi sa onim šta radite. Kada znate, i verujete (ne bez trenutaka sumnje jer je i to za ljude) u ono što radite. Tada možete da motivišete ljude da volontiraju za projekat koji je potencijalni karijerni suicid, i krenu sa vama u nepoznato. 

Nije savršeno i bez potresa, ali krenuli ste zajedno i projekat je važniji od bilo kog pojedinca. I taj primer postavljate vi. Ali ta snaga, to uverenje, ta moć, mora da sija iz vas koji iza toga stojite. Za takve projekte nema “probamo pa ako uspe”, no “ovo mora da uspe, hajde gurajte”. 

ARK Symposium, organizacioni tim. Fotografisao Nikola Ćirković. 

Rizični projekti bez glave ostaju mrtvo slovo na papiru, a kada vodite ljude u nepoznato moraju da znaju koga da krive ili slave. Tim je sve, ali je za rizične projekte potrebno jedinstvo, a nismo svi spremni da nosimo jednak deo kolača. I spremite se da oprostite ljudima koji taj teret neće nositi sa vama, ali će doprinositi na drugi način. Nismo svi jednaki i ne želimo da budemo. 


#5 ŠTREBERIMA JE TEŽE.

Ako ste Vukovac i štreber, vaša fabrička podešavanja su: plata i ne pravi greške. 

Štreberima je dodatno teže jer su izgubili kontakt sa svojim instinktom. Onaj “gut feeling” nije laž, ali je potisnut preteranom knjiškom analizom. I štreberi žive za pohvalu učiteljice, a ovde učiteljice nema. 

Niko nema tačan odgovor, a potreba za odlukama će biti mnogo i nema upustava kako postupiti u svakoj situaciji. Teško je biti štreber na vodećoj poziciji na rizicnom projektu. Temperament može to donekle da kompenzuje kao i životna iskustva, ali znajte da će vam biti teže ako volite pravila i uredno plaćate poreze. 


#6 SVOJIM PRIMEROM GRADITE ORGANIZACIONU KULTURU.

,,Svi ljudi su deca. Svi. SVI. S-V-I. E sad, kad smo to savladali, onog momenta kad postanete lider ili menadžer ljudi će upasti u svoje uloge iz detinjstva. 

Izuzetno je važno da budete svesni da svojim primerom postavljate repere za (ne)dozvoljeno ponašanje. Ako vi niste sujetni, ljudi će gutati svoj ponos. Ako vi tretirate sve podjednako, i oni će preuzeti vaš model ponašanja. Prirodno je da se sinhronizujemo sa nekim koga poštujemo i čiji autoritet prihvatamo. Autoritetom koji ste stekli, imate moralnu obavezu da upravljate na častan način, inače ćete vi ispaštati i vaša kompanija.”

,,Ne možete da prevaspitate ljude, ne zavaravajte se. Ali, ako kreirate jak tim i organizacionu kulturu, ljudi koji ne žele da budu njen deo će sami otići, a to je i najbolje. I nemojte zaboraviti da kažete hvala ljudima, i ne samo da kažete, no da zaista budete zahvalni. Oseti se neiskreno hvala koje služi samo za manipulaciju.” 


#7 U JEDNOM TRENUTKU, REZERVOAR MOTIVACIJE ĆE SE ISPRAZNITI.

,,Motivacija je prelepa. Ali nije trajna. 

Ovo je izuzetno važno da razumete: ovaj svet ne funkcioniše na osnovu motivisanih ljudi koji rade, no na osnovu ljudi koji završavaju posao jer je to potrebno. Kada dođu problemi, motivacije neće biti. 

Ali vi svakako morate da ustanete iz kreveta u 7 ujutru i da se borite. Svaki put morate da se vratite u ring. Rad će učiniti da se osećate dobro i stvoriti neku vrstu supstituta za motivaciju ili bar energije. 

Rad stvara rad. 

Ako ne ide jedno, uzmite nešto drugo u čemu ste dobri da završite kako bi vas taj osećaj “podigao”.”


#8 NEKAD JE BOLJE DA PUSTITE I UDALJITE SE DA REŠITE PROBLEM.

,,Prisutnost i posvećenost je važna. Uvek u timu ima jedan koji mora da drži ostale na okupu i koji je stalno tu. 

Ali takođe, nekad je dobro da pustite i odete, radite nešto drugo da osvežite tu perspektivu. Znam da je teško kada vam je stalo, ali to je zaista dobro. 

Bacite telefon i idite na par dana negde. Bukvalno se ne javljajte na telefon.” 


#9 TEŠKO ĆETE SE IZ PREDUZETNIKA VRATITI NA PROFESIONALCA.

,,Ako ste tip koji više voli da bude kako vi mislite da treba da bude, pa makar bilo pogrešno, umesto da bude kriv neko drugi ako ne valja, teško ćete se vratiti iz preduzetništva u profesionalca. Uh, taj ukus slobode, pa posle toga da čekate 15 krugova odobravanja jednog copy-ja na mrežama. 

Postoji i preduzetništvo unutar korporacije, ali za to preporučujem da imate tim jer je izazovno raditi sam. Tada ste na tuđem terenu.” 


#10 PODRŠKA JE VAŽNA.

,,Dugo sam se ponosila time da sve mogu sama i kako mi niko ne treba i kako je podrška nevažna. Evo, na primer, ja nemam podršku pa istrajavam. Ali to nije tačno. Podrška je i kad su kraj vas koji u vas veruju. Kada niste sami. Čak i da ne mogu da pomognu, ali su tu. 

Čuvajte i ojačavajte prijateljstva, klijenti vam neće brisati suze. Samo zato što možete da preživite bez podrške, ne znači da to tako treba i da nemate pravo na nju. Ako je ne dobijate na mestu na kom je tražite, potražite drugo mesto i druge ljude. 

Podrška je sve. Tek kada ste potpuno, istinski sami, shvatićete koliko je važna, a ja vam to ne želim.”


A ZA KRAJ: ŠTA JE, ZAPRAVO, TVOJ POSAO?

Moju stručnost je teško objasniti, proteže se od copywrittinga do upravljanja projektima kroz vreme i brige da sve nagazne mine budu onesposobljene u momentu kada dođemo do njih.

Posao McDonald’s-a su lokacije i imovina, ne burgeri.

Isto tako, moj posao je sigurnost klijenta da je problem kog se ja (a to ću preneti i na moju kompaniju) dohvati, rešen, no matter what.

Oblast mog rada je strateško (re)pozicioniranje ili izgradnja brenda u koji mogu biti ukljuceni kao elementi izvedbe: employer branding, eventi, blogovi, saradnje sa medijima, izrada vebsajta, logotipa, ponekad koučing, lobiranje i ubrzavanje procesa odlučivanja itd.

Osim toga, planiram i trademark projekte koji će biti tržišno validirani ali u vlasništvu kompanije.

Ono što je važno je da se strateški deo i egzekucija ne razdvajaju.

Borim se da sarađujem sa istaknutim umetnicima, ilustratorima, producentima, fotogtafima i stručnjacima svako u svojoj oblasti, jer je izuzetno važno da svaki brend koji oblikujemo, zaista bude živ.

Isto tako se borim da svi budu potpisani, jer sam počela kao kreativac i znam koliko to znači.”

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of