Kako je nevidljiva ruka tržišta pokazala srednji prst Wall Street-u?

Leo Wallstreet

Ukoliko vam je novogodišnja odluka bila da prespavate januar tada bi postojala šansa da niste čuli za GameStop. Ova vest je rezonovala s nama jer podseća na epsku borbu između Davida i Golijata, a upravo je tako i preneta u većini medija. 

Ulogu Golijata odigrali su tradicionalni negativci, pohlepni hedž fondovi sa Wall Street-a kojima nismo oprostili krizu iz 2008. godine. Uloga Davida je pak dodeljena novom igraču.

Prvi put na suprotnoj strani imamo veliku grupu običnih ljudi, trejdera amatera koju su se okupili oko subreddita r/wallstreetbets. Oni su rizikovali svoje ušteđevine i crne fondove kako bi se suprotstavili još jednom pokušaju “velikih igrača da zarade na tuđoj muci”.

Ali hajde za trenutak da se izmestimo iz ovog biblijskog narativa i sagledamo događaje hladne glave. Prvo ćemo u pomoć pozvati Margot Robbie.

Ona će nam objasniti komplikovane finansijske termine na jednostavan način, baš kao u filmu “The Big Short”. Samo, ovaj put film se zove “The Big Short Squeeze”.

Basically,

Wall Street je krenuo u preticanje očekujući da će auto ispred njih da uspori.

U susret im je dolazio autobus, ali za to nisu preterano marili.

Bilo je sasvim dovoljno vremena i prostora da se vrate u traku.

Ali tada se desilo nešto neočekivano.

Reddit ekipa je preuzela volan u autu pored, i dodala gas.

Wall Street je ubrzao u želji da se izvuče…

…ali prostor za vraćanje u traku se smanjivao svakog trenutka.

Daleki autobus odjednom se našao ispred njih.

Skrenuli su u poslednjem trenutku, ali već je bilo kasno.

Upali su u makazice.

Eto, to vam je short squeeze u suštini.

Nego, šalu na stranu…

Short selling za neupućene

Čitava zbrka nastala je s pokušajem hedž fondova, među kojima je prednjačio “Melvin Capital”, da short-uju akcije kompanije “GameStop”. Odnosno, pokušali su da zarade od pada cene akcija.

Znam, zvuči pomalo čudno da može i na taj način da se zaradi. Razlog je taj što većina nas na pomen investiranja pomisli na long pozicije: Verujemo da će cena akcija kompanije XY da raste ubuduće, kupimo akcije po sadašnjoj ceni, i ako budemo u pravu i cena zaista poraste mi akcije tada prodamo i zaradimo. Razlika je naš profit (minus porez na kapitalnu dobit od 15% naravno, da se država ne buni). 

Kao što smo videli, postoji i obrnut način da se zaradi – takozvani short selling. To je kada verujete da je cena akcija dostigla svoj vrhunac za taj period pa akcije prodate odmah, a zatim ih ponovo kupite kada cena padne. 

tržište-shortselling-grafik

Recimo da imate 1000 akcija koje koštaju $20. Prodate ih i sada imate $20,000 u kešu. Cena akcija padne na $15 i vi zatim kupite ponovo 1000 akcija po nižoj ceni. To vas je koštalo $15,000 a ostala vam je razlika od $5,000 koja predstavlja vaš profit. Minus 15% državi naravno. 

To isto su pokušali da urade i hedž fondovi. Problem je u tome što oni nisu posedovali akcije već su ih pozajmili od brokerske kuće. Dogovor je takav da hedž fond uzme gomilu akcija od brokerske kuće sa jasno određenim rokom vraćanja, poigra se s njima na tržištu u pokušaju da zaradi, a zatim ih vrati i plati određenu proviziju na korišćenje.

Na taj način hedž fond uveća bogatstvo svojih klijenata, a brokeri zarade nešto od akcija koje bi im inače samo stajale u portfoliju. Deluje kao da su svi na dobitku, zar ne?

Pa i ne baš. Kompaniji GameStop sigurno nije išlo u korist da se najveći igrači na finansijskom tržištu klade na njihovu propast. Zato su ljudi počeli da se pitaju kako je to uopšte dozvoljeno, a među njima i Elon Musk.

Zašto je short selling problematičan?

Iako deluje kao potpuno nepotrebna i nemoralna praksa, short selling ipak ima svoju funkciju na tržištu. On služi kao korektivni mehanizam za preterani optimizam.

Laički rečeno, menadžeri hedž fondova prate stanje na tržištu i češljaju kompanije uzduž i popreko. Gledaju sve dostupne podatke i procenjuju da li su neki biznisi ili čitave grane preterano optimistično doživljeni što se odrazilo na cenu akcija. 

Ukoliko uoče da se neka kompanija više ceni nego što zapravo vredi, oni pokušaju da zarade na tome. Ulaze u short poziciju i na taj način šalju signal tržištu da je ta kompanija precenjena. Ovaj signal može biti koristan nekim ulagačima koji bi u suprotnom ušli u long poziciju usled preteranog optimizma i tako izgubili. 

Ali jednom kada short-uju akcije hedž fondovi imaju ograničeno vreme da budu u pravu i moraju da dokažu da su u pravu kako bi zaradili. To znači da će “na sva zvona” da objave negativne pokazatelje kompanije čije su akcije prodali u pokušaju da im snize cenu. Ponekad u tim pokušajima odu i predaleko. Jer, ipak su stotine miliona dolara u pitanju. 

Ipak ovo nije najgora stvar u vezi sa short selling-om. Postoji jedna problematičnija stvar koja nema toliko veze sa etikom koliko sa matematikom. Short selling, pa pritom još i vremenski ograničen, je veoma rizičan poduhvat jer teorijski nema granice do koje možete da izgubite novac. 

Recimo da ste kupili 1000 akcija po ceni od $10. Vi verujete da će cena uskoro biti $15 po akciji i da ćete zaraditi $5000 nakon prodaje. Ali firma ipak bankrotira i cena akcija je sada $0. Umesto da zaradite vi gubite čitav ulog. To je maksimalan iznos koji možete da izgubite kada uđete u long poziciju. Gubite maksimalno onoliko koliko ste uložili, ne više.

Ali šta je sa short pozicijom? Prodali ste 1000 akcija po ceni od $10 i sada čekate da cena padne na $5 da ih ponovo kupite i zadržite razliku od $5000. Recimo da ste vremenski ograničeni na mesec dana. 

Šta će desiti kada nakon isteka tog perioda shvatite da je cena akcija skočila na $20, $30 ili čak $100? Teorijski, ne postoji granica do koje cena može da ide gore. Potencijalni gubici su neograničeni. 

Na taj način možete da izgubite mnogo više od početnog uloga i to je glavni razlog zašto je short-ovanje toliko rizično, pa i problematično. 

U ovom slučaju upravo se najgori scenario obistinio. Ali o tome malo kasnije.

Da li je stvarno bio game stop za GameStop?

Verovatno ste se zapitali zašto baš GameStop. Zašto su bili toliko uvereni da je kompanija precenjena i da će cena akcija uskoro pasti?

GameStop je najveća svetska kompanija za prodaju igrica koja funkcioniše po “brick-and-mortar” principu. U svom posedu imaju preko 5000 prodavnica na tri kontinenta u kojima nude fizičke kopije igrica, konzole i ostalu potrošačku elektroniku. 

Sa pojavom digitalnih distributera igrica kao što je Steam, ali i online prodavnica kao što je Amazon, sve više gejmera odlučuje da pazari u par klikova, umesto u par koraka. Rezultat? Ukupni prihodi GameStop-a su u padu od 2015. godine kao i cena njihovih akcija.

Uzmite u obzir i da su troškovi održavanja tolikog broja prodavnica ogromni, kao i to da su marže na prodaju igrica na CD-ovima nedovoljno velike. Začinite sve to globalnom pandemijom iz prethodne godine i eto scenarija za propast. 

Iako je kompanija još 2019. godine bila pred bankrotom, cena akcija je počela da se oporavlja tokom 2020. godine, u sred pandemije. Wall Street je ovo ocenio kao preterani optimizam i pokušali su da zarade na osnovu svoje dalekovidosti kladeći se protiv tržišta.

Ali ma koliko dalekovidi bili, nisu mogli da predvide ono što će uslediti. A to ih je koštalo milijarde dolara. 

Desilo se ovo:

Cena $GME akcija je za samo mesec dana drastično porasla. Poslednjih dana decembra najviša cena bila je oko $20 za jednu akciju, a 28. januara akcije su vredele čak $438 na tržištu što predstavlja rast od preko 2000%.

Kako se ovo desilo?

The Big Short Squeeze: Milenijalci uzvraćaju udarac

Stotine hiljada trejdera amatera, ulažući svoje ušteđevine, masovno su počeli kupovati akcije GameStop-a dižući tako cenu u nebesa. Wall Street-u je sat otkucavao i nisu imali drugog izbora osim da počnu da kupuju akcije po višoj ceni i tako izgube novac. Ali sa tim potezom oni su samo digli cenu još više, jer su povećali tražnju. Upali su u makazice što bi rekla Margot.

Melvin Capital, hedž fond koji je pre ovog događaja bio jedan od najprofitabilnijih sa 52% godišnjeg dobitka, izgubio je imovinu u vrednosti od 4,5 milijardi dolara samo u januaru. I to je gubitak nakon što su dobili pomoći od drugog investitora u vrednosti od 2,75 milijarde. 

Da li su forumaši namerno odabrali baš ove akcije zbog karakterističnog imena kompanije kako bi poslali jasnu poruku da je igra završena za Wall Street, ili je to samo zanimljiva slučajnost – ne znam tačno. Ali izvesno je da je ovaj potez za neke bio svojevrsna osveta za finansijsku krizu iz 2008. godine. 

Mnogi milenijalci su i dalje kivni što Wall Street nije kažnjen za nezakonite finansijske odluke koje su izazvale krizu i negativno uticale na živote miliona ljudi. Štaviše, “nagrađeni” za preveliki rizik kojem su se izložili tako što su njihovi gubici pokriveni novcem poreskih obveznika.  

Jedan korisnik Reddit-a objavio je otvoreno pismo adresirano na Melvin Capital u kojem ih označava kao personifikaciju svega lošeg na Wall Street-u. On ih optužuje da su novac zaradili tržišnim i medijskim manipulacijama uništavajući pritom mnoge kompanije. U pismu se priseća i svojih tinejdžerskih dana koje je proveo u nemaštini zbog finansijske krize i poziva “boomer-e” da podrže njih milenijalce u konačnoj borbi protiv establišmenta.

Zanimljivo je da Financial Times ove navode odbacuje, tvrdeći da je čitava zavrzlama oko GameStop samo još jedna šema za brzo bogaćenje koju su Reddit-ori uvili u priču o revoluciji kako bi sebe predstavili kao žrtve a ne agresore. Iako je tačno da su mnogi iskoristili ovaj talas da uvećaju svoje bogatstvo ne treba biti ciničan i potpuno zanemariti revolt koji osećaju mladi. 

Imajte na umu da je tržišna kapitalizacija bitcoin-a danas preko 700 milijardi dolara, a da je pre samo dvanaest godina nastao kao pokušaj stvaranja novog, decentralizovanog finansijskog sistema. Prvi “izmajnovani” blok od 50 novčića u sebi je sadržao skrivenu poruku koju je njegov anonimni kreator Satoši Nakamoto naveo kao razlog kreiranja novog novca. Bio je to naslov teksta iz magazina The Times objavljenog 3. januara 2009. godine u kojem se razmatra još jedan “bailout” za banke. 

Satošijeva vizija budućnosti se još nije obistinila, ali milenijalci okupljeni oko subreddit-a WallStreetBets u svojim porukama javnosti upućuju na decentralizovane finansije (DeFi), ideje koju su kreatori kriptovaluta omogućili. Ako niste sigurni o čemu se radi, guglajte “introduction to DeFi”. 

Uzgred, na najpoznatijem kripto sajtu CoinMarketCap, koji prati kapitalizaciju različitih kriptovaluta, upravo je na prvom mestu listiran WSB novčić čija se vrednost podudara sa najvišom cenom koju su akcije GameStop-a dostigle. Naravno, novčić ne postoji zapravo već je ovaj gest samo vid podrške kripto zajednice članovima pomenutog subreddit-a. 

Robinhood – od heroja do zlikovca

Short squeeze nije nova praksa. Hedž fondovi su više puta radili ovo jedni drugima. Novo u čitavoj priči je upravo armija od nekoliko stotina hiljada malih investitora koji su se okupili oko Reddit-a i sinhronizovali napad na jedan hedž fond. Ali otkud odjednom toliko trejdera amatera? 

Aplikacije za investiranje otvorile su put masovnom ulaganju od strane običnih ljudi ponudivši trgovanje akcijama bez provizije i bez limita na početni ulog. Štaviše, mnoge od njih su svoje usluge promovisale davanjem jedne besplatne akcije ili čak početni kapital. 

Robinhood aplikacija, simbolično nazvana po legendarnom heroju iz engleske kulture koji je otimao od bogatih i davao sirotinji, dala je malim investitorima pristup berzi i neophodne alate za trgovanje. Čitava stvar je toliko pojednostavljena da je moguće trgovati putem mobilnog telefona u samo par klikova sa par stotina dolara. 

Masovnim padom cena akcija usled Covid krize milioni ljudi su otvorili svoje naloge videvši priliku za zaradu. Pretpostavlja se da je Robinhood platforma dobila više od pet miliona novih korisnika u prvih devet meseci 2020. godine prešavši tako broj od 13 miliona aktivnih korisnika.

Kada toliko mnogo amatera odjednom počne da se igra na tržištu realno je očekivati da postanu deo zajednice gde mogu da razmene iskustva i budu u toku. Ali i da se organizuju.

Upravo ta organizovanost koštala je Robinhood kada su ograničili trgovanje $GME akcija 28. januara. Ovaj potez izazvao je masovnu osudu korisnika ali i nekih političara navodeći da je ova akcija u stvari pokušaj tržišne manipulacije radi zaštite hedž fondova. 

Aplikacija ne samo da je ograničila kupovinu akcija već je postavljala naloge za prodaju u ime korisnika bez njihovog znanja što je smanjilo cenu. Upravo ono što je odgovaralo hedž fondovima. Ubrzo su se suočili sa prilivom više od 100,000 negativnih recenzija na Google Play prodavnici što je snizilo njihov rejting na ocenu 1,1. 

Iako je Vlad Tenev, CEO Robinhood-a, objavio pismo u kojem navodi da oni ostaju privreženi svojim korisnicima, ljudima “koji se osećaju napuštenim od strane američkog finansijskog sistema” i da nikako nisu želeli da pomognu Wall Street-u, šteta je ipak učinjena. Korisnici su podigli kolektivne tužbe u dve države SAD, a primećena je masovna “selidba” na kripto berze. 

Da li je ovo kraj ili početak?

Ako sagledamo širu sliku može se zapaziti da je ovaj događaj samo još jedna u nizu pobuna protiv etabliranih autoriteta. Tokom XX veka doživeli smo veliki napredak nauke i povećanje specijalizacije u mnogim poljima.

Stvorena je klasa eksperata kojoj smo poverili da nas vodi i čijim odlukama smo slepo verovali. Ali nakon krize 2008. godine mnogi su ostali razočarani jer su ih eksperti izneverili, a da pritom nisu ni odgovarali za to. 

Osim toga, masovnim korišćenjem interneta omogućena je horizontalna komunikacija na globalnom nivou prvi put u istoriji što je još više ugrozilo naše već poljuljano poverenje u eksperte. Društvene mreže omogućile su bliže povezivanje, a ljudi su “mišljenje eksperata” kao vodilju zamenili sa “kolektivnom mudrušću mase”. 

Pogledajte samo kome se obraćate kada želite da saznate da li je film vredan gledanja ili ne. Više ne čitamo kritike filmskih stručnjaka, već konsultujemo sajtove poput IMDB-a koji prikazuju ocenu izvedenu iz mišljenja hiljada gledalaca. Kada želimo da odemo u novi restoran čitamo recenzije ljudi na sajtovima poput Tripadvisor-a. 

A svedoci smo i da su ljudi pratili savete iz Viber grupa umesto da su slušali preporuke lekara tokom pandemije. Jednostavno, struka je precenjena, a poverenje u eksperte narušeno.

Masovno nepoverenje može biti uzrok ovog događaja, a izgleda da je upravo to i glavna posledica. Sudeći po anketi sprovedenoj od strane sajta Investopedia, čak 42 odsto investitora iz SAD ima manje poverenja u tržište nego što su imali pre samo šest meseci.

Njihovo nezadovoljstvo najviše je upereno na Robinhood i slične onlajn trejding platforme koje su zabranile trgovanje i tako stale u zaštitu Wall Street-a. 

Verujem da je ovo tek početak i da ćemo u buduće videti još pokušaja narušavanja autoriteta u mnogim poljima. Što se tiče finansija gotovo je izvesno da će se masovno nepoverenje pretvoriti u entuzijazam za decentralizovanim rešenjima.

Zato vam još jednom sugerišem, guglajte “introduction to DeFi”. Nisu slučajno nezadovoljni korisnici Robinhood-a to istakli kao svoju glavnu poruku javnosti.

Za još ovakvih tekstova i drugih formata korisnog materijala, prijavite se da postanete deo BalkanUP zajednice!  

Related Posts

Kreiramo najveću bazu besplatnog biznis znanja. Pridruži se 👇