NEURALINK: Tehnološka r/evolucija i komunikacija mozga i računara

neuralink-elon-musk

Kiborg – reč nastala kombinacijom reči “kibernetski” i “organizam”, koja označava biće sačinjeno od organskih i mehaničkih delova ušla je u upotrebu sredinom prošlog veka. 

Nešto više od 50 godina kasnije, u sada već legendarnoj, prošlogodišnjoj epizodi Džo Roganovog podkasta, Elon Mask skreće pažnju da preko dve trećine čovečanstva već poseduje svojevrsni eksterni “organ” za razmenu i obradu informacija u vidu svog smartfona. 

U istom dahu, Elon predlaže da je vreme da se prevaziđe, po njemu, glavno ograničenje ovakvog organa – mala brzina protoka informacija između naših organskih i neorganskih delova. 

Njegova kompanija Neuralink obećava da će hardverskim interfejsom računara i ljudskog mozga učiniti baš to. 

Kako to planiraju da ostvare?

Spoj biologije i tehnologije

Naše mašine, putem optičkih kablova i bežičnih mreža novih generacija razmenjuju gigabajte i terabajte podataka u sekundi. Nasuprot tome, protok informacija između nas i naših dragih džepnih i kućnih kompjutera sputavaju mehanička ograničenja naših tela, to jest brzina kojom mi možemo da slušamo / govorimo / čitamo / kucamo. 

Osnovna zamisao Neuralink-a je ostvarivanje mnogo većeg protoka informacija između ljudskog mozga i računara i uklanjanje naših fizičkih ograničenja u komunikaciji sa mašinama. 

Ovako grandiozna ideja sigurno navodi na razmišljanje o tome kako bi bilo pročitati sva Tolstojeva dela ili odgledati sve epizode “Male neveste” za par (mili)sekundi, ali nažalost, tako nešto, bar za sada, ipak ostaje u domenu mašte. 

matrix-neo-neuralink
Stani, Neo

Iako ni sam Elon, priznajući da je inspiraciju za ovaj poduhvat crpeo iz dela naučne fantastike, ne osporava transhumanizam kao konačni produkt ovakve tehnogije, fokus kompanije trenutno ipak leži na postizanju malo prizemnijih ciljeva. 

Neuroprostetika

Tokom prošlogodišnje prezentacije (održane u cilju prikupljanja novih kadrova za dalji razvoj projekta), Elon je formulisao trenutni glavni cilj kompanije kao “rešavanje bitnih moždanih i kičmenih problema pomoću jednostavno ugradivog uređaja.”

Slajd sa prezentacije

Neuralink nije prva kompanija koja je pokušala neuralnim implantom da poveća ili povrati ljudske sposobnosti. Još od 90-ih godina prošlog veka, paralizovanim pacijentima su ugrađivane elektrode koje su dozvoljavale delimičnu kontrolu robotskih udova ili kompjuterskog kursora. 

Postojeća tehnološka rešenja na ovom polju, kao što su elektrode za duboku neuralnu stimulaciju i tzv. “Utah array”, iako efikasna u praksi, znaju biti veoma nezgrapna i često se ugrađuju komplikovanim neurohirurškim zahvatima, rizičnim po pacijenta.

Utah array

Neuralink nastoji da stvori disruptivnu tehnologiju na svom terenu.

Uz uređaj koji nudi bolju funkcionalnost od dosadašnjih rešenja, neinvazivnu ugradnju, manje mogućih nuspojava,  izgledi su dobri da učini baš to.  

Bezbolan zahvat

Neuralink je zamišljen kao eksterni procesor, koji pomoću kompleksnih algoritama prevodi električne signale moždanih ćelija u digitalni signal koji procesorski čip može da “razume”. Ovo omogućava direktno primanje i slanje informacija između mozga i čipa.

Pak, prava revolucija koju Neuralink donosi se zapravo krije u tehnologiji pomoću koje se uređaj ugrađuje i povezuje sa moždanom masom. 

Hiljade sićušnih žičica višestruko tanjih od vlasi ljudske kose (otprilike prečnika jednog neurona), prenose informacije između spoljašnjeg procesora i samog mozga. Kriju ispod samog procesora koji je veličine kovanice i zauzima mesto delića lobanje koji se prethodno uklanja.

Nakon operacije koža zarasta preko uređaja i sve što ostaje je mali ožiljak na mestu operacije. Ovo vam sigurno zvuči kao izuzetno kompleksna hirurška intervencija.

Kako je uopšte moguće ugraditi toliko elektroda koje su praktično nevidljive golim okom?

Za taj zadatak je zadužen robot koji ih iglom prečnika par desetina mikrona ugrađuje u mozak na sličan način kao što bi šivaća mašina utkala nit u platno. Raspored elektroda određuje kompjuterski algoritam.

Skalpel Elonovog hirurga

Plan kompanije je da se operacija obavlja bez totalne anestezije i da pacijenti mogu da idu kući nakon samo sat vremena provedenih u bolnici bez ikakvih poteškoća. Cilj je potpuna autonomija robota, koji će celu operaciju vršiti bez ikakve pomoći ljudskih hirurga. 

Elon tvrdi da se bliži početak testiranja na ljudima i napominje da je Neuralink označen kao “breakthrough device” od strane američke FDA. 

Na osnovu testova vršenih na životinjama, pokazalo se da implanti ne prave nikakvu primetnu štetu na tkivu niti izaziva krvarenje u mozgu. 

Elon i tri praseta

Verovatno najupečatljiviji deo pomenute prezentacije prošlog leta bio je svojevrsni “proof of concept” koji je Elon priredio zvanicama. Demonstrirana je mogućnost Neuralink-a da u realnom vremenu efikasno prevodi električne signale iz mozga u digitalne.

Na binu su izvedena tri, na prvi pogled ista, prasenceta.

Prvo prase je imalo u sebi Neuralink implant, koji je nakon toga uklonjen i ono je bilo dovedeno da posvedoči o reverzibilnosti operacije ugradnje, dok je drugo bilo tu samo u ulozi kontrolnog subjekta (ili možda kasnije večere za inženjere).

Sve tri životinje zaista deluju zdravo i srećno, kao što je par puta naglašeno tokom prezentacije, ali Elon nam ubrzo otkriva tajnu trećeg praseta. Prasence je pre 2 meseca postalo kiborg, bez ikakvih očiglednih nuspojava.

Implant mu je smešten u sektor mozga koji reguliše receptore za dodir u predelu njuške.

Zvučnim signalima u vidu pištanja pri svakoj aktivaciji neurona (njuškanjem i kopanjem njuškicom po kavezu), publici je demonstrirana mogućnost čipa da u realnom vremenu mapira aktivaciju neurona.

Teorijska ograničenja

Neuralink se već pokazao kao vrlo napredan u odnosu na postojeće uređaje slične namene.

Veliki broj veza dozvoljava mapiranje neuralnih signala sa preciznošću kakva do sada nije pokazana u praksi, što može omogućiti konstruisanje boljih prostetičkih sistema za ljude sa neurološkim oštećenjima. 

To je, pak, samo prvi korak na dugom putu. 

Da li će Elon moći da ispuni sva svoja obećanja u vezi Neuralink-a?

Glavna prepreka leži u tome što ostali problemi koje kompanija nastoji da reši ne zahtevaju veći broj senzora i višu rezoluciju podataka, već i dublje fundamentalno razumevanje o njihovim elektro-hemijskim uzrocima. 

Trenutno razumevanje neuroloških poremećaja kao što su depresija, anksioznost i insomnija nažalost i dalje nije na nivou koji bi dozvolio konstruisanje implanta koji bi njihove simptome značajno ublažio. 

Move fast and break things

Unutrašnji problemi kompanije takođe prete da stanu na put razvoja upotrebljivih medicinskih rešenja. 

Bivši zaposleni navode kako je atmosfera unutar kompanije veoma haotična i da se problemima suštinski medicinske prirode pristupa sa ustaljenog stanovišta tech firmi – move fast and break things. 

Zaposlenima je dodeljivano po nekoliko nedelja za projekte koji se u medicinskom okruženju rade po nekoliko meseci. 

Nekoliko glavnih istraživača je zbog ovakvog okruženja napustilo projekat. 

Zaključak 

Neuralink obećava mnogo, i na prvi pogled na dobrom je putu da svoja obećanja i ispuni. 

Problem nastaje kada se uzme u obzir da se projekat i dalje kreće po poznatom terenu. 

Vreme će pokazati kako će se razvijati kada se utabana staza završi i bude došlo vreme da se uhvati u koštac sa nekim od težih problema koje krije ljudski mozak.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *