Krv i kič nisu najčitaniji tekstovi na sajtu Blica, a pošto Blic ima udeo u tri četvrtine tržišta, utešiće vas da to znači da nisu ni najčitaniji tekstovi u Srbiji.

Verujte mi, u sklopu svih aspekata posla, kao izvršni urednik sajta Blica, novinar i šef tima za društvene mreže– analiziram sadržaj u realnom vremenu, što će reći – iz sekunde u sekund, svakog sata, svakog dana protekle četiri godine. Celokupni domaći internet pratim preko osam godina.

Pandemija korona virusa napravila je ozbiljan cunami u plimi nadolazećih vesti, ali čak ni ona nije uspela predugo da odoli prirodnim strujanjima sadržaja. Drugim rečima – čak i sveprisutna pojava koja naizgled menja pravila igre na kraju se prilagodila igri koja suštinski nije menjana ne od Gugla, nego od Gutenbergove prve otštampane reči. Ne čitaju se sve vesti o korona virusu, niti su sve viralne. Ali one koje jesu funkcionišu na isti način kao i jako čitane vesti sa Sporta, Zabave, Žene.rs ili rubrike Slobodno vreme.

Kako znamo šta će biti viralno – još dok nije ni nastalo?

Često se i na profesionalnim konferencijama čuje rečenica da su viralne vesti ili snimci mitska pojava koja se nekim nasumičnim potezom upeca sa društvenih mreža. To je tačno ako ste ribolovac amater, ali da iskoristim tu analogiju, ako planirate ozbiljno da se bavite proizvodnjom ribe morate da naučite da napravite svoj ribnjak. Ako vam neko kaže da viralne vesti nastaju slučajno – ne zna o čemu priča.

Postoje tri osnovna sastojka virala.

Koristiću reč „viral“ jer je najpoznatija ljudima svih struka. Ovde se misli na vest koja je nekim svojim kvalitetom uspela da se probije i proširi van okvira prosečnog dosega vesti i koja, kao što to slušamo iz dana u dan, deljenjem između korisnika eksponencialno raste u određenom vremenskom okviru. Ako vam zvuči kao da se ponaša slično virusu nećete pogrešiti, izraz je zbog te sličnosti i nastao.

Tri osnovna sastojka svakog virala su obećanje, emocija i – premašivanje obećanja tom emocijom.

Kada oljuštite sav mogući žargon to je gotovo drevna interakcija. Vi reklamirate svoj proizvod za koji se plaća ultimativnom valutom – nečijim vremenom. Ako osoba pročita vaš sadržaj, pa bila to analiza situacije prirodnog priraštaja Gruzije ili smešni video sa mačkama i ta osoba oseti da je bio vredan njenog vremena, vratiće se vašim tekstovima. Ako ste je prevarili jednom ili dva puta i čitalac ali i algoritam društvene mreže će vas kazniti i uskoro će ti žuti kartoni učiniti da i najlukaviji igrač izgubi tržišnu utakmicu. No, ako osoba oseti da je dobila i više od onoga što je „platila“ podeliće sadržaj sa drugima. Pazite kako ponavljam reč emocija bez da kažem kakva. Bitan je intenzitet emocije, bila ona sreća, tuga, nostalgija, ponos ili bes. Da se osvrnemo na čuvena pitanja o tipu naslova, postoji razlog što vremenom postaju sve snažniji. Na internetu svi viču, ma koliko neka priča bila dobra ako je tiha – niko je neće čuti.

Šta se onda, zaboga, toliko čita?

Odgovor na ovo pitanje je šarenolik, ali otkriću vam jednu tajnu. Manje od deset vesti, ponekad i manje vuku ogroman deo rezultata jednog dana, ostala „sića“ je tu da bude zanimljiva različitim grupama ljudi u različitim rubrikama. Neko baš voli da gleda košarku, neko pažljivo prati događaje u Crnoj Gori, nekome je zanimljivija Evrovizija, a neko svakog jutra proverava biznis teme pred sastanak. Veliki portali moraju da imaju sve, ali se prava bitka rešava jakim pričama milionskog dosega koje mi zovemo mega virali.

Moj posao je da svakodnevno pratim trendove u interesovanjima čitalaca u realnom vremenu, prepoznam obrasce, napišem i plasiram sadržaj. Osluškujemo ritam tržišta kako bismo mogli da mu diktiramo tempo. Znamo šta radimo. Do sada smo neporaženi.

Na dnevnom nivou Blic ima najmanje dva mega virala čiji doseg organski prelazi milion ljudi.

Imam neverovatnu privilegiju da se bavim sadržajem u portalu koji pokriva tri četvrtine srpskog tržišta i čiji je doseg samo na glavnoj stranici Blic.rs u mesecu aprilu prešao 11 miliona interakcija.

Zavisno od dnevnih događaja ti mega virali mogu biti sportski, ali nije finale Vimbldona svakog dana. Mogu biti zabava ili stil, ali nije ni Oskar svake nedelje. Skoro uvek – u pitanju su jake ljudske priče.

Ni trostruko ubistvo ni peti razvod po redu ne mogu ništa maloj Aleksandri iz Novog Sada

Da se ne igramo utopije – hronika je vrlo čitana. Isto važi i za najnovije dete u svetu slavnih. Niko ne spori da su i hronika i zabava jako čitane rubrike od ključnog značaja za svaki medij. Čak i kada posredstvom okolnosti te priče dominiraju po čitanosti na sajtu mreže pokazuju drugu priču. Brojke na našim kanalima na društvenim mrežama kažu sledeće, tekst o najnovijoj krimi sačekuši će videti oko 300.000 ljudi, ali nikada neće postati ekstremno čitan. Neće biti viralan. Ljudi ma koliko to poricali čitaju sadržaj za koji će se zakleti da ga nikada nisu čuli, ali ga neće komentarisati niti ga podeliti.

Naći priču koja će imati sve elemente virala nije lako i u bukvalnom smislu zarađuje i štedi novac izdavačima, kompanijama i klijentima.

Neki od najčitanijih tekstova meseca aprila čiji doseg je prešao milion ljudi su:

  • Priča o kamiondžiji koji vozi lekove ka Srbiji i njegova samoća na putu daleko od porodice
  • Priča o oslobodiocima Beograda koji su poginuli boreći se u kanaliziciji pod gradom da spasu prestonicu od miniranja
  • Priča Romkinje iz Vojvodine koja je uspela da pobedi diskriminaciju
  • Priča bračnog para lekara koji se leče u dve odvojene bolnice jer su odlučili da rade i pomognu drugima
  • Priča momka iz Srbije koji je tražio biološkog oca – i nakon objave Blica veruje da je uspeo da ga nađe.

Kao što vidite, najčitaniji tekstovi nisu krv i kič. To što se o njima van portala najviše priča, uopšte ne znači da se oni najviše i čitaju.

Nema tu potrebe za krupnim tvrdnjama i čudnim filozofijama.

Najviše se deli emocija, a najduže se čita kvalitet.

Zato jedna od glavnih metrika na koje odgovaramo mora da bude vreme provedeno u tekstu. Ali to je već druga priča.  

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of