I kako može da bude ključni faktor u razvoju startup priče?

If you start believing in your own greatness it is the death of your creativity.

Kako smisliti išta kreativno?

Glavni bag današnje industrije jeste prekomerna želja da sve bude inovativno, jedinstveno i neponovljivo. Do sada neviđeno. Međutim, umesto da se zapitamo, da li zaista postoji konkretna potražnja u specifičnoj industriji za ovom veštinom, mi uglavnom nastojimo da osmislimo, a zatim i implementiramo vanvremenske ideje u sve što stignemo. 

Često, u toj aluziji, umesto nagrade za entuzijastične poduhvate, dolazi do prezasićenja tržišta ekspanzijom kreativa i vizuala na sve strane, da ne možeš više ni da zablejiš na Instagramu k’o čovek – odmah ti izleću reklame. Kreativne, naravski.

Umesto scrolla i blagog nerviranja, jer ne možemo da odgledamo storije na miru i zadovoljimo svoju hormonalnu dozu sreće, šta ako se zapitamo šta stoji iza tih kreativa? Naravno da, u većini slučajeva, to nećemo uraditi, jer nemamo vremena.

Ali, hipotetički – recimo da smo se zamislili i zapitali, šta rade ljudi u kreativnom agencijama koji stoje iza ovih reklama? Kako dolaze do ideja i kako izgleda njihov tok misli? Možda postavimo i najbitnije pitanje u celoj priči, ako dovoljno duboko zagrebemo – ako oni mogu da urade ovako nešto veliko za kompaniju, zašto ne bi to uradili i za privatni biznis? Šta ako ipak ispucaju sve svoje kreativne i vanvremenske ideje na poslu, a zatim odu kući i komiraju se do sutra ujutru? 

Alat vs. nauka

Kako bismo otkrili šta nam od te silne kreativnosti ostaje za naš lični projekat, počnimo od samog kreativnog procesa. On kreće od formacije široke objektivne slike sebe. Kad ste vi čuli nekog vizionara da je gledao užu sliku bilo čega? Razmišljajte široko i pomerajte granice.

Mozak je mišić.

I on se vežba. Pođimo od mišljenja da za samo formiranje ideje, mogu da nam posluže donekle iskoristivi šabloni. Međutim, šta ako, u ovom slučaju, nemamo prave formule, kojima bismo objasnili određene kalkulacije koje su nas dovele do formiranja krajnje misli? To nas nisu učili u školi, niti možemo da uvidimo tu neobjašnjivu pojavu u formalnom, tradicionalnom obrazovanju. 

Elon Musk je sam izjavio da:

Fakultet simbolično predstavlja instituciju gde šatro odrađujemo neke dosadne taskove i učimo mnoge stvari napamet, kako bismo ih što pre zaboravili.

Zapravo, nešto malo ili skoro ništa ne naučimo što je konkretno i direktno primenljivo u svakodnevnom životu, a kamoli u razvijanju startupa ili manjeg biznisa.

To nas onda dovodi do zaključka da moramo da menjamo šablone u ponašanju i kreiramo nove formule, kako bi naš tok misli rezultirao drugačijim mislima i idejama koje se dalje klasifikuju kao inovativne, ili, u ovom slučaju kreativne. Mozak je mišić. On se vežba. I moguće je da promenimo i način razmišljanja i način na koji stvaramo, način na koji dolazimo do ideja, samo uz malo volje i postavljene prave namere.

Nemojte da razmišljate izvan kutije – Zamislite da ne postoji!

Hajde da stvari postavimo ovako. Zamislimo da su slova alat. Tehnike kreiranja strukture reči i rečenica su alat. Internet je alat. Dakle, možemo da izvučemo premisu da mi živimo u svetu alatki. 

Steve Jobs je rano uvideo da živimo u takvom svetu i to iskoristio za svoje preduzetničke poduhvate. Pored toga, nastojao je da bude na pravom mestu u pravo vreme. U životu je imao široki dijapazon iskustava. Bio je tvrdoglav u nameri da svoje ideje sprovede u delo.

Bio je spremniji od drugih da rizikuje i pravi greške, ali i da uči iz njih.

To nas dalje dovodi do toga da se zapitamo – Ako je sve za šta smo u školi smatrali da je nauka, zapravo alat u realnom životu – šta znači onda ta apstraktna imenica, preduzetnišvo? Da li njega čini skup alata koji su validni za upotrebu u kreativnom procesu osnivanja startupa? Odnosno, šta dalje razlikuje preduzetnike koji koriste te iste alate, na drugačiji način, od “običnih” ljudi?

Odgovor je zanat kojim upotrebljavaju te alate.

Kilo ipo content-a za poneti.

Dakle preduzetništvo definiše zanat koji koristimo u svakodnevici, a kreativnost čini skup alata koje mi naučimo da upotrebljavamo tokom vremena, kako bismo ostvarivali faze u preduzetničkim poduhvatima. Takođe, svi navedeni alati su tu da bismo ih mi koristili za dokazivanje nečeg višeg iliti računanje inovativnog, odnosno vanvremenskog. Nečega što će zaseniti ljude, prvi put kad se susretnu sa time. Kasnije dolazi adaptacija i mainstream. Nije se iPhone preko noći našao na punjaču pored kreveta mnogih ljudi u svetu.

Sada, sa ovim pristupom, možemo da sagledamo koliko su ljudi mali. Ono što je šteta što ljudi, tokom života, svesno odbacuju taj divni potencijal da se bave stvarima i zakonima višim od njih i počinju da se prilagođavaju šablonima, strukturama i očekivanjima zajednice. Počinju da se zadovoljavaju aspektom da su sada odrasli i da u njihovom životu ne postoji mesta za nešto budalasto poput preduzetničkog poduhvata, passion projekta ili, daleko bilo, sprovođenja svog sna koji su potajno čuvali u delo.

Smelost da se talenat transformiše u veštinu.

Nego, ako se još malo bolje zagledamo, uvidećemo i pattern da ljudi svesno ili nesvesno stanu u svom usavršavanju u jednom aspektu i ne znaju dalje šta će sa tim. I tek tad se otvaraju mnoga pitanja i baš tad možemo jasno da uvidimo da su ljudi zakopani svojim neznanjem u znanju. Do te tačke se dolazi jer ne upotrebljavaju alate na pravi način i podsvesno donose odluku da žive zarobljeni u ciklusima koji se ponavljaju. Iako im dođe nekad da batale sve, to često ne čine. 

Razlog je taj što ljubomorno čuvaju uloženo vreme u put kojim se kreću, makar ih on odveo na pogrešnu destinaciju. 

Svi smo mi, pomalo, zanatlije.

Znači, skontali smo da preduzetništvo predstavlja skup alatki koje upotrebljavamo za viši cilj, odnosno kreaciju. To dalje znači da je svaki posao, kreativan ili ne, zasnovan na upotrebi alata. I sve ovo postaje čista filosofija sa načinom upotrebe alata. Svakako, nećemo očekivati od advokata ili zubara da bude kreativan dok se mi borimo za život, sa druge strane. Međutim, sasvim je realno da Account ili Copywriter u kreativnoj ili eksperimentalnoj agenciji nastoji da na drugi način sagleda stvari i postavlja nove smerove u pronalasku kreative novog doba.

E sada kada znamo to da su sve alati, uključujući i telefon koji je sam po sebi skup određenih algoritmičnih alata, možemo da uvidimo u kom smo stepenu evolutivnog razvoja, kao zajednica. 

Startup zajednica ima budućnost? 

Na nama ostaje da odlučimo – da li ćemo da uklučimo mozak i iskoristimo talente i veštine koje posedujemo kako bismo sebi kreirali životni stil kakav zaslužujemo ili ćemo odlučiti da još sat ipo do dva zablejimo na Instagramu? Odgovor je prilično jasan.

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of