“Hiljade zaraženih, stotine mrtvih”, “Opaki virus napada decu i najslabije”, “ Korona virus- pandemija kakvu svet do sada nije video” – Neki su od naslova koji su preplavili medije, štampu, mreže. Ljudi su se opasno zagrejali za priču o virusu.

Nose se maske po autobusima i beži se od Kineza. Jedan kineski tržni centar je ovim povodom nedavno na mrežama objavio poruku koja je postala viralna.

Procenat porudžbina sa Aliekspresa je opao. Poslovni sastanci se otkazuju, a američka Vlada je čak izdala upozorenje četvrtog stepena svima koji planiraju putovanje u ovaj deo Azije. Čime im je praktično na fin način zabranila da to urade.

Reakcije  kompanija.

Dosta fabrika i kompanija je zatvoreno. Lančanu reakciju pokrenuo je Dizni, zatvaranjem svojih parkova. Gugl je, takođe, privremeno zatvorio sva svoja predstavništva u Kini, ali i Hongkogu i Tajvanu. Starbaks i Ikea su zatvorili oko polovinu svojih radnji

Kompanija Epl je ograničila putovanje zaposlenih, smanjila broj radnih sati u Kini i zatvorila jednu prodavnicu u toj zemlji.

Šta se dešava kada se cela propaganda okrene ka jednoj državi, u ovom slučaju- Kini?

Odgovore smo dobili od našeg sagovornika Ilije Stojanovića. Ilija je fundraising konsultant i kordinator za razvoj projekata u ICT Hub-u. Već neko vreme posluje na azijskom tržištu, a za vreme epidemije Korona virusa radio je u kineskoj provinciji Guangdong. 

Kina je veoma važan element globalne ekonomije. U kojoj meri će Korona virus uticati na svetsku privredu?

Treba najpre sačekati da se vide razmere problema. Trenutno smo u priličnom mraku što se tiče mogućnosti da se naprave preciznije projekcije u tom smislu a rekao bih da su tri najvažnija razloga za to:

1. Autoritarna priroda kineske vlasti koja uključuje rigoroznu cenzuru medija i interneta i značajno redukuje dostupnost i protok informacija od značaja

2. Specifičan tajming izbijanja epidemije, u vreme kad cela Kina slavi lunarnu novu godinu , ekonomska aktivnost neminovno zamire do polovine februara

3. Nepredvidljivost samog virusa, kao i nedovoljna transparentnost kineskih institucija u vezi sa merama preduzetim na njegovom suzbijanju

Ono što možemo da konstatujemo je da je u pitanju epidemija, dakle regionalni problem, a ne pandemija koja bi bila globalni problem. Neko orijentaciono poređenje može da se napravi sa epidemijom SARS-a sa početka 21. veka, kada je po procenama međunarodnih finansijskih autoriteta ekonomska šteta bila negde oko 40 milijardi dolara – teret koji je u najvećoj meri pao na kinesku privredu.

Današnja Kina je drugačija zver od tadašnje.

Sa jedne strane je nivo njene integracije u globalnu ekonomiju mnogo viši. I u tom smislu svaka šteta koja nastane imaće multiplikator i izraženiju međunarodnu dimenziju. S druge strane, sama

Kina je ekonomski neuporedivo jača, i kao takva u stanju je da podnese mnogo jače udarce i oporavi se mnogo brže.

Moj subjektivni utisak, na osnovu dosadašnjeg iskustva i onoga što ovih dana vidim oko sebe, je da bi ovaj put ekonomski teret problema mogao ravnomernije da se rasporedi između kineske i globalne ekonomije.

 I jedno razočarenje za medije širom sveta, koji su generisali milione klikova izveštavajući o epidemiji na način… koji generiše milione klikova – kataklizme neće biti. Posledice da, apokalipsa ne.

Mnoge kompanije su privremeno zatvorile svoje fabrike i kancelarije u Kini. Koje su posledice?

Kineske berze beleže pad aktivnosti i očekuje se da će se to intenzivirati. Svaki dan neplaniranog mirovanja proizvodnih pogona nezbežno proizvodi posledice. Međutim, sve te fabrike i kancelarije su u Kini s razlogom, i njihovo postojanje ima sasvim racionalno utemeljenje u poslovnom rezonu. Drugim rečima,

Međunarodne kompanije bi mogle da krenu sa osetnijim povlačenjem iz Kine samo ako bi se za sve ono što im Kina nudi našla odgovarajuća alternativa.

Disciplinovana radna snaga koja se pravo niotkuda stvori u trenutku kad se za njom ukaže potreba i pristaje na nerazumno niske naknade i uslove rada ispod standarda koji se na zapadu podrazumevaju – koliko je jednostavno naći alternativu tome?

Tržište od milijardu i po konzumenata čija kupovna moć raste iz dana u dan – može li se pristup tako nečemu naći na drugom mestu?

Kini se ne može parirati. Zato sam prilično siguran da će veliki međunarodni igrači biti oprezni i strpljivi, a radikalne poteze će povlačiti samo u slučaju da drugog izlaza nema. Trenutno nismo blizu takve situacije.

Svetska javnost trenutno upire prstom u Kinu. Kako mislite da će se u budućnosti razvijati odnos Kine i ostatka sveta?

Prednosti koje sam pomenuo su Kinu učinile relativno otpornom na upiranje prstom, i kineska vlada je toga svesna. Uostalom, ovo nije prvi put da su u žiži svetske javnosti u negativnom svetlu, a ozbiljna politička struktura poput Komunističke partije Kine uči na prethodnim iskustvima i evoluira u skladu sa naučenim.

Svet je upirao prstom posle nečuvenog masakra na Tjenanmen trgu, zgražavao se nad hladnokrvnom upotrebom brutalne sile koja je u smrt odvela nekoliko stotina studenata. Manje od deset godina kasnije, isti taj svet je odlučio da Pekingu dodeli organizaciju Olimpijade, a manje od dvadeset godina kasnije prštalo je od selfija po stadionima na kojima su se održavala takmičenja. I sve to uprkos brojnim apelima organizacija koje se bave ljudskim pravima zbog problematičnog tretmana radnika angažovanih na izgradnji tih istih stadiona.

U svetu u kome je tržište merilo, a ekonomski interes pokretačka sila – Kina može da se provuče sa stvarima koje se ne bi praštale mnogim drugima.

Postizanje dogovora o novom trgovinskom sporazumu između SAD i Kine jedna je od najvažnijih karika u predizbornim kalkulacijama predsednika Trampa. Australijska ekonomija je, kroz rudarstvo i industriju obrazovanja (stotine hiljada kineskih studenata plaća obrazovne programe i troškove života u australijskim gradovima) skoro potpuno zavisna od kineskih para. To su samo dva velika svetska igrača. Pored njih, tu je još mnogo manjih država, čije su nacionalne privrede ili autoritarne korumpirane političke elite okusile kineski novac, i primetile kako je ukus prijatniji od onog koji ostavljaju američki tenkovi i nosači aviona. Ostati pri stavu da će moralna ispravnost nadjačati sve ovo je optimizam vredan divljenja.

Te dve sfere će uvek postojati i živeti paralelno. Nekima je u opisu posla da upiru prstom, i oni će se dugo i glasno baviti ovom epidemijom, odgovornošću za njeno izbijanje i problematičnim momentima kineskog odgovora na krizu. Drugima je posao da zarađuju ogromne količine novca, i njima će korona virus ostati manje ili više skupa prolazna epizoda.


Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of