Pitao bih vas da li ste ikada gledali profile na društvenim mrežama ljudi koje jedva poznajete, ali već znam odgovor – sigurno jeste. Znate već: krenete da gledate nečije slike, pa uđete na profil njegove sestre koja je ostavila komentar, pa vidite da ima dečka (moram da vidim kako izgleda), aha, izgleda da poznaje moju drugaricu iz osnovne… i tri sata kasnije, gledate slike sa nečijeg venčanja, ne znajući kako ste tu dospeli.

Sada je lajkovanje, šerovanje i gledanje Instagram story-ja sasvim uobičajeni deo svakodnevnice, ali pre svega desetak godina družili smo se na potpuno drugačiji način: drugare smo zvali na interfon i fiksni (“dobar dan, ovde Aleksa, da li je ____ kod kuće?”) ili smo ih cimali sa naših crno-belih telefona, jer neograničeni minuti nisu postojali.

Društvene mreže poprilično su promenile način na koji upoznajemo ljude, družimo se i komuniciramo. Kao i sve drugo na ovom svetu, imaju svoje dobre i loše strane, pa samim tim ne možemo reći da je njihov uticaj na naš društveni život samo pozitivan ili samo negativan.
Ali, krenimo redom.

via GIPHY

Da li utiču na mentalno zdravlje?

Kraći odgovor glasi: da.
Duži odgovor:
Ako se osećate kao da ne možete da ispustite telefon iz ruku i imate stalnu potrebu da vidite šta ima novo i imate li neku notifikaciju, to je zato što su društvene mreže napravljene da izazovu takav efekat. Svi znaju za klasično uslovljavanje, ali da li ste čuli za intermittent reinforcement?

Najlakše ga je objasniti eksperimentom koji su vršili naučnici prilikom izučavanja obrazaca ponašanja. Stavili su pacova u kavez sa ručicom koju kad povuče, dobije hranu. Nakon što je provalio da je povlačenje ručice = hrana, povlačio ju je kad god je želeo da jede.
Nakon toga, izostavili su hranu. Sada, kada povuče ručicu, ne dobija ništa. Brzo je izgubio interesovanje.
Treća faza sastoji se u tome da nekad dobije hranu, nekad ne. Naučnici su pretpostavili da će i sada izgubiti interesovanje, međutim – prevarili su se. Povlačenje ručice postala je njegova glavna preokupacija i ubrzo je počeo da ignoriše sve ostale aktivnosti.

Kada dobijemo poruku ili notifikaciju da nam je neko lajkovao sliku, naš mozak luči dopamin, hormon zadovoljstva. Mislim da nema potrebe objašnjavati da smo u ovoj priči mi pacov, a društvene mreže ručica koju povlačimo da bismo dobili našu dozu dopamina.

via GIPHY

Veoma aktuelan osvrt na ovu temu dao je pompezno najavljivani Netflixov film “The Social Dilemma” koji je kroz insight informacije zaposlenih u  najvećim tehnološkim kompanijama koji su direktno učestvovali u stvaranju zavisnosti kod korisnika producta, koja se kasnije monetizovala kroz prodaju privatnih podataka korisnika. „The Social Dilemma“ je nažalost osim veoma limitiranog prikaza najaktuelnijih kršenja privatnosti koji su trenutno u jeku pažnje javnosti, zakazao i u tome da prikaže pozitivne strane samih društvenih mreža.

Koja društvena mreža je najgora po psihu?


Najčešći odgovor je Facebook, mreža sa najvećim brojem korisnika (iako je osnovana pre čak 16 godina!), Instagram i neverovatno popularni TikTok.
Osim mentalnih problema o kojima smo pričali, nema potrebe naglašavati da vidite-kako-sam-kul-i-kakav-fenomenalan-život-vodim sadržaj, kojim ove dve mreže obiluju, ne utiču naročito pozitivno na naše samopouzdanje i sliku o sebi.

Dok se ranije internet kultura bazirala na deljenju stvari o sebi i kominiciranju sa bliskim prijateljima, danas je na centralnom mestu beskrajno konzumiranje sadržaja.

Iako svi znamo da to nije stvaran život, ipak nam se dešava da upoređujemo svoj život, nesavršen kakav jeste, sa nečijim tuđim, kog vidimo provučenog kroz filtere.
FOMO (fear of missing out) takođe nije naročito retka pojava – zapravo, izuzetno je česta – čak 70% naše generacije priznaje da su ga iskusili i da se posle korišćenja društvenih mreža osećaju kao da propuštaju nešto bitno u životu.

via GIPHY

Povezanost vs usamljenost

Kako tvrdi sajt YouGov, milenijalci se osećaju usamljenije od generacije X ili bejbi bumera. Ima li to veze sa činjenicom da smo mi odrasli uz Internet i društvene mreže, kao i da češće gledamo u iskucana slova nego nekog u lice? Vrlo moguće.

Sa druge strane, ima li to veze sa činjenicom da je starijim generacijama bio dostupan mnogo manji broj izvora zabave – svega nekoliko kanala, nekoliko radio stanica, a streaming servisi kao što je Netflix ili Spotify nisu postojali, pa si bio ograničen na onaj jedan film koji su uzeo iz video kluba ili CD uz prašak za veš – te su, da bi se zabavili, više tražili društvo drugih ljudi? I to je moguće.

Možemo biti stalno okruženi ljudima i imati stotine lajkova i prijatelja na Fejsbuku, a opet biti usamljeni. To je zato što se usamljenost ne meri brojkama, neko kvalitetom (odnosno nekvalitetom) odnosa sa ljudima oko nas, kao i time koliko smo zaista povezani sa njima.

Da li su danas ljudi površniji?

Nekad je mladima koji odrastaju uz Internet lako da pomešaju validaciju koju dobijaju lajkovima i brojem pratilaca sa brojem ljudi koji ih zaista vole i cene. Ili da procenjuju kvalitet nečijeg života i međuljudskih odnosa na osnovu slika koje izbacuju, što ne mora nužno da ima veze sa životom.

Međutim, ne treba se zaleteti i reći da su današnje generacije površne.
U istraživanju o prijateljstvu sa 10 hiljada učesnika iz 9 država koje je sprovela društvena mreža Snapchat navodi se da je milenijalcima i generaciji Z u prijateljstvu najvažnija iskrenost i autentičnost, a da je imati veliki krug prijatelja mnogo manje bitno.
Oni će, takođe, radije pričati sa prijateljima o važnim temama (kao što su mentalno zdravlje) nego starije generacije.

Da li je moguće iskoristiti društvene mreže da se zapravo povežemo sa ljudima?

Nije sve baš tako crno.
Aplikacije na našim digitalnim uređajima ne moraju nužno da nas pretvore u anksiozne i zombificirane pokušaje ljudi, kako to mnogi predstavljaju, već, uz samo malo svesti, mogu da nam pomognu da nam offline život bude kvalitetniji. Preko društvenih mreža možemo ne samo da pronađemo nove prijatelje, nego i da učvrstimo postojeća prijateljstva – ako umemo da iskoristimo Internet na pravi način.

Kako je to moguće, uverili smo se prethodnih meseci. Usred pandemije u kojoj smo se nalazili (i izgleda da se još uvek nalazimo), jedini vid komunikacija sa ljudima koji nam nisu ukućani bio je upravo preko društvenih mreža i video poziva. Koliko bismo usamljeniji bili (i koliko bi nam račun za telefon bio visok) da Internet ne postoji?

Pored povezivanja sa onima koje već poznajemo, društvene mreže značajno su nam olakšale pronalaženje ljudi koji imaju ista interesovanja kao mi. Internet nam zapravo može značajno pomoći da proširimo svoj krug poznanika i prijatelja.

Veliki kvalitet društvenih mreža je i to što možemo da ih iskoristimo da poboljšamo svoj društveni život van ekrana.

Kako da iskoristimo društvene mreže da poboljšamo kvalitet našeg društvenog života?

Da li ste ikada propustili koncert benda koji volite ili ste nedelju popodne proveli u kafiću iako biste mnogo radije išli u escape sobu, ali niste imali ekipu za takvu aktivnost?

Koliko puta Vam se desilo da svoju strast za ekstremnim sportovima stavite po stranu jer su Vaši prijatelji nezainteresovani za njih, pa nemate s kim da idete?

Jedna od opcija za pronalaženje ekipa za različite aktivnosti je aplikacija Socializer, koja na veoma jednostavan način spaja ljude kroz aktivnosti koje vole.

via GIPHY

Šta je zapravo Socializer?

Socializer je, kao i većina današnjih startapa, nastao iz ličnog problema sa kojim se susretao naš CEO Miloš, a to je problem pronalaska ekipe za različite aktivnosti nakon selidbe u London, u ovom slučaju, društva za pivo i ragbi.

Društveni život u Engleskoj je veoma različit od onog na koji smo navikli u Srbiji. Druženja radnim danima skoro i da ne postoje, aktivnosti se svode na opijanje petkom nakon posla i na vikend aktivnosti u značajno manjem krugu prijatelja nego što je to slučaj kod nas. Sa tim u vezi, početna ideja Socializera bila je da bude aplikacija koja će usamljenima ili ljudima sa malim krugom prijatelja pomoći da pronađu osobu sa kojom dele interesovanja i sa kojom će moći da popiju pivo bez ikakvog obavezivanja za dalje druženje.

Veoma brzo došlo je do pivotiranja i promene pravca razvoja aplikacije. Shvatili smo da se tokom druženja dve ili više osoba, uvek određena aktivnost stavlja u prvi plan, kao i da je ljudima veoma bitno da se kreću sa osobama koje dele strast prema istim aktivnostima ili interesovanjima. Ovo je potpuno izmenilo način na koji smo gledali na socijalizaciju.

Verujemo da je kvalitetno provedeno vreme sa nekim nezamenjivo i da nijedna društvena mreža ne može da zameni razgovor i druženje licem u lice. Socializer ne smatramo ciljem ili rešenjem problema sve raširenijeg problema usamljenosti, već sredstvom koje pomaže ljudima da budu povezaniji nego ikada.

Naša misija je da pomognemo korisnicima aplikacije da pronađu ekipu za bilo koju aktivnost, bilo kad ili bilo gde.

Aktuelna pandemija samo je dodatno validirala potrebu za kontaktom uživo nakon prvobitnog zatvaranja i prikazala dodatnu potrebu za sredstvom koje će to omogućiti, bez rizika za širenjem zaraze.

Malim koracima do 500 korisnika u Srbiji

Mi smo internacionalna ekipa iz tri države (UK, Slovenija i Srbija) koju čini 6 članova različitih godina i različitog background-a. Pošto smo raštrkani po Evropi, pitanje koje se nametnulo je – koje tržište izabrati za validaciju ideje i potragu za product market fitom?

Suprotno tradicionalnim strategijama koje uključuju testiranje najvećeg mogućeg tržišta, odlučili smo se da ceo proces ideacije i testiranja uradimo u Beogradu.
Iako na prvi pogled ne deluje da je Beograd mesto gde bi bilo ko imao problem da pronađe društvo za bilo šta, kroz seriju user interviewa, shvatili smo da postoji veliki broj ljudi koji se muče sa pronalaskom društva, ali i da uglavnom koriste Facebook grupe kao rešenje.

MVP verzija aplikacije u Beogradu urađena je samo za uređaje sa Android OS, koji je u Srbiji i dalje dominantan, dok je verzija za iOS došla naknadno.
Odlučili smo se za što je moguće jednostavniji i intuitivniji interfejs, kako bi povezivanje bilo što učinkovitije, a funkcionalnosti smo sveli na one koje su dovoljne da omoguće organizaciju aktivnosti.

Marketing “strategija” koju smo koristili imala je samo jedan cilj – pronalazak grupacije ljudi koji će biti veoma zaintresovana ovaj proizvod i koja će od samog starta učestvovati u davanju ideja i poboljšanju funkcionalnosti.

To smo pronašli kroz veliki broj Facebook grupa (gde bi drugo), gde smo kroz prerelase strategiiju, stvaranjem posebne landing strane, dali potencijalnim korisnicima mogućnost da podele sa nama aktivnosti u kojima žele da učestvuju.
Cilj nam je bio da pronađemo grupacije ljudi kojima će ova aplikacija dati vrednost i koji će zarad te vrednosti želeti da učestvuju u njenom stvaranju kroz feedback koji će podeliti sa nama.

Ovo je rezultiralo sa 500 downloadova aplikacije i nekoliko aktivnosti koje su se održale u Beogradu. Tu je i velika motivacija za tim da krenemo u izradu IOS aplikacije, kao i za pripremu releasa u Amsterdamu koji smo ostavili za period smanjenog dejstva virusa, kada uslovi to budu dozvolili.

Do tada, ostanite zdravi, a biće vremena za druženje uživo!

via GIPHY

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of