Kako volja pojedinca može pomoći celoj zajednici, šta seljaci mogu naučiti od startupova i kako doći do sirćeta od organskih divljih jabuka?

Ana Nešić je osnivač popularnog bloga “Ručak za 200 dinara” i preduzetnica, a u slobodno vreme – odlična domaćica.

Njena nova zamisao je sakupljanje malih proizvođača širom Srbije na jednom mestu. Trenutno, pomaže malim preduzetnicima da pokrenu i poboljšaju svoje poslovanje. Iza sebe je ostavila rad u kompanijama i jedan, kako kaže, “propali projekat”.

Nakon bloga “Ručak za 200 dinara“, dolaziš na ideju da na jednom mestu sakupiš lokalne proizvođače domaće hrane. Ideja je zapravo prilično jednostavna, ali je se niko pre tebe nije setio. Kako si došla do ove zamisli ?

Najiskrenije, zato što je meni bilo potrebno da ih imam na jednom mestu, i da mogu da kupim domaće proizvode kad mi zatrebaju. Sve postojeće platforme na kojima može da se kupi domaća hrana, od “čoveka sa sela”, uglavnom imaju saradnju isključivo sa nekoliko proizvođača s kojima su se poklopili oko uslova (cena, dostava, pakovanje i slično). To nikako ne mislim da je loše, samo nije ono što sam ja želela da napravim.

A to je baza svih malih proizvođača u Srbiji.

Ručak za 200 dinara mi je dao relativno veliki publicitet, a ja sam želela da ga iskoristim na pravi način, promovišući lokalnu hranu, porodičnu proizvodnju, zdravije izbore, proizvode životinjskog porekla čija je proizvodnja manje surova nego masovna proizvodnja.

Šta korisnici mogu naučiti i videti kada postanu članovi FB grupe “Mali proizvođači hrane u Srbiji”?

Grupa je poput berze. Proizvođači se javljaju sa trenutnom ponudom, a kupci traže ono što im je potrebno. Sliku onoga što su probali kupci okače, ukoliko žele da preporuče. Lako ćete naći neobične kombinacije koje Gugl verovatno neće moći da iskopa za vas: “Ima li neko sirće od organske divlje jabuke?”

I ja sam bila iznenađena nekim stvarima koje ljudi traže. Do sada sam probala iz grupe, između ostalog: sušene vrganje iz Pirota, matični sok od aronije iz Šapca, dimljena svinjska rebarca za pasulj iz Loznice, med sa pergom iz Bora, rakiju iz okoline Kopaonika, dimljenog šarana iz Banatskog Karlovca… Malo li je!

Kako se danas snalaze mali proizvođači hrane, mogu li živeti od svog posla i ima li mesta za njih pored jeftinije uvozne hrane koju viđamo u marketima?

Znam da im nije lako. Moja mama je iz Dragačeva, iz sela Viča blizu čuvene Guče. Celo detinjstvo sam provela tamo, gde sam naučila šta znači proizvesti hranu. Istovremeno sam razvila jaku empatiju za srpskog seljaka.

Mogla bih da zaplačem svaki put kad se setim ruku moje babe, ispucalih od rada. Poljoprivrednici, seljaci su sistemski uništavana kategorija u Srbiji.

Osećam odgovornost da makar malo pomognem, u skladu sa svojim mogućnostima. Pa se tako nadam da će i platforme poput ove moje doprineti njihovoj konkurentosti među svim gigantima na tržištu.

Šta bi savetovala poljoprivrednike koji žive od prodaje hrane? Kako da istaknu svoj proizvod na najbolji način i koje su to greške koje često prave sa biznis strane?

Pre svega, da iskoriste sve što društvene mreže pružaju. Danas svi koriste društvene mreže, znači, umeju. Ne treba vam skup kurs da bi razumeli kako da se snađete na jednoj Fejsbuk ili Instagram stranici!

Javljaju mi se ljudi svakodnevno, sa svojim predivnim, domaćim proizvodima, i kažu: nemam još uvek društvene mreže, u procesu sam pravljenja.

Koji proces bajo moj, pet klikova dok ne napraviš stranicu?

Samo napravi i počni da pokazuješ svetu kako su super tvoji proizvodi, kako te postojeće mušterije obožavaju i naručuju iznova i iznova. Hvali se, za to i služe društvene mreže!


Druga stvar koju vidim da prave kao grešku je da nemaju baš nikakav brend.

Kako će te ljudi zapamtiti ako na svom ajvaru zalepiš belu nalepnicu i napišeš “AJVAR”?

Kakav ajvar? Jel iz Dragačeva? Jel od domaće paprike iz Leskovca?

Jel miriše kao jesen, kao kad stigneš kući iz velikog grada, a baba peče paprike, septembar je, miholjsko leto?

Prodajte nam priču, poljoprivrednici, jer smo gladni priča, emocija, mirisa i ukusa sa sela.

Pre dve godine si otvorila svoju kompaniju „Lemon8“, gde savetuješ male preduzetnike iz Srbije kako da poboljšaju svoje poslovanje. Koja je prekretnica u tvom životu posle koje si rekla: To je to, i našla se u preduzetništvu?

Već posle prvog svog posla, odmah posle fakulteta, kad sam stekla osnovne veštine u digitalnom marketingu, imala sam privatne klijete.
A već na drugom poslu, sećam se da sam u dnevnik beležila “do dve hiljade neke (ne sećam se tačno koje), imaću svoju agenciju”.

Tako da, otkad sam se otisnula u svet odraslih, htela sam da imam nešto svoje, da stvorim sebi uslove da svoje vreme organizujem kako hoću.

Nakon jednog propalog poslovnog poduhvata, Share Square-a, samo se nisam vratila u korporacije, nego sam počela da frilensujem i da imam svoje projekte sa strane.

Trenutno radiš na tri mesta, kako sve postižeš i da li ti nekad nedostaje 9-5 posao u velikoj firmi?

Kad ste “frilenser”, nemate mogućnost da se se ulenjite, da neka plata “kaplje” a da vi uživate. Uvek morate da imate više od jednog klijenta, za svaki slučaj. Zato to nije baš tri posla, više je 2 klijenta, plus ovi moji projekti sa strane.

Ne bih se vratila u neku korporaciju od 9 do 5, sem da mi nekom igrom slučaja život zavisi od toga.

Ljubav prema pisanju se vidi kroz celu tvoju karijeru dok se u intervjuima primećuje eko friendly politika. Da li da očekujemo još neki blog vezan za, možda zaštitu životne sredine?

Trenutno imam jednog klijenta, firmu iz Danske, LastObject, za koje vodim veleprodaju i distribuciju proizvoda u celom svetu. Mislim da su me zaposlili jer sam toliko izvrištala sa mi se sviđaju njihovi proizvodi. Mnogo volim ekološka rešenja, i to je oblast u kojoj planiram da idem dalje u svojoj karijeri. Već sam napravila nalog na Instagramu koji se zove “ekotrikovi”, međutim nisam još uvek krenula da kačim bilo šta, moram da smislim kako će to izgledati.

Verovatno neće biti baš kao Ručak, jer sam ograničena i vremenom i idejama, ali daću svoj skromni doprinost podizanju ekološke svesti.

Link ka tabeli domaćih proizvođača Srbije – ovde.


Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of