Dva najbolja ortaka, nezaposlena, u dugovima do guše i bez ikakvih investicija na vidiku. – Tako je započela jedna od najuspešnijih preduzetničkih priča 21. veka.

Te 2007. godine dva mlada dizajnera, Brajan Česki i Džo Gebija  sele se u San Francisko.  Njihova priča se možda ne bi razlikovala od ostalih, sličnih, da nisu bili potpuno švorc. Džo je upravo nagovorio Brajana da ostavi svoj dosadni posao u osiguranju sa ludom idejom da osnuju nešto svoje.

Brzo su skapirali da ne mogu priuštiti stanarinu, ne bez ikakvih primanja. A pare su im bile potrebne. I to odmah. U gradu se održavala internacionalna konferencija o industrijskom dizajnu zbog koje su svi stanovi i hoteli bili zauzeti. Gledajući u svoje potkrovlje, sinulo im je – Zašto ga ne bi iznajmili? Ako je potražnja tolika, eto brzog načina da zaradimo lovu.

Par dušeka i nekoliko jastuka kasnije i sve je bilo spremno. Pa.. i ne baš. Želeli su lični pristup. Zašto bi neko izabrao baš njih? Po čemu su bili posebni?

Preduzetnički instinkt im je govorio “Napravite nešto svoje”. I tako su prvo napravili svoj sajt. Trebalo im je 24h. Odlučili se da pored prenoćišta nude i doručak. Sada su nudili prenoćište sa domaćim doručkom, na svom sajtu.

Te večeri su do duboko u noć slali mejlove svim blogerima kojih su mogli da se sete. Misija je bila uspešna. 

Prvih par klijenata se javilo, a ubrzo su počeli da stižu i mejlovi: „Kada će ova usluga biti dostupna u drugim gradovima?”

Tražnja je postojala. Ali oni nikako da ubodu. Sajt je i dalje imao samo dva korisnika, od kojih je jedan bio Česki.

Opet lansiraju platformu pred SXSW konvenciju, i opet dobijaju samo dve rezervacije…

Ljudi su se plašili da nekome tek tako povere svoju sigurnost. 

 

”Ova kompanija je stvorena za ubice i lopove, ako ikada postane mainstream, ubice i lopovi naći će put do nje!” , jedan je od učestalih komentara sa kojima se kompanija susretala.

Investitori su delili mišljenje. Ideja im je zvučala suludo. “Zar to iko želi da koristi?” , pitali su se.

Od dvadeset poslatih mejlovima investitorima, njih petnaestoro nije ni odgovorilo.

“Oni su dizajneri- znaju da stvari učine lepim, šta znaju o vođenju biznisa?” 

“Ovo je možda i najgora ideja ikada.”

Kada su momci dobili prvi odgovor i otišli da pičuju, sajt je pao. I pogodite šta?  Nisu imali prezentaciju na flešu. Nakon par neprijatnih pauza i zurenja, glavni lik je ustao i otišao, odbijeni su.

Kakva šteta, danas bi taj investitor imao 10% udela u vlasništvu i bio težak više miliona.

Kad ne znaš odakle, počni iz početka.

Duboko u dugovima opet su preispitali svoju ideju. Ideja Airbnb-a bila je u mogućnosti prenoćišta i doručku.

Znači da je polovina ideje u doručku.

Bližili su se izbori u SAD-u 2008. Ljudi su se delili u dva tabora, Džon Mekejn je predstavljao republikance, a Obama demokrate.

Savršena prilika! Dva dizajnera su došla na ideju.

 ‘Hajde da dizajniramo kutije na kojima su Obama i Mekejn, napunimo ih žitaricama i prodajemo!’

Kutije su danima pravili i sklapali u svojoj kuhinji, puneći ih jeftinim žitaricama koje su kupovali u obližnjim radnjama. Preprodavali su kutije čija vrednost je bila par dolara za 40$. Tako su zaradili 30.000$. Jedini problem je bio što su, većinom tražili pahuljice sa likom Obame…

Pogodite šta su momci jeli sledećih par meseci?

Posao je išao odlično za vreme konferencija, ali kada su se završile, sve je stalo. 

 Majkl Sajbol, prijatelj koga su upoznali ih je naterao da pokušaju još jednom. Prijavili su se na program  Y kombinatora. Tamo su uspeli da dobiju investiciju od 200.000$. Ovoga puta želeli su da stvari sagledaju iz više uglova, da upoznaju svoje korisnike.

Odlučili su da od tih para otputuju u Njujork –gde je u to vreme usluga bila najviše korišćena. Tu su otkrili problem. Slike smeštaja su bile niskog kvaliteta, neprofesionalne, a često ih nije ni bilo. Brajan i Džo iznajmljuju kameru i idu od vrata do vrata kako bi slikali stanove.

Nakon odlaska u Njujork, situacija se menja na bolje. Rade rebranding i menjaju fokus. Shvatili su da njihovi korisnici nisu siromašni studenti ili ljudi koji nemaju para da rezervišu hotel. Nasuprot svim očekivanjima, to su bili ljudi u tridesetim godinama sa decom. 

Od deljenja prostora, prelaze na deljenje bilo kog tipa smeštaja. Ljudi im prilaze i koriste sve više njihove usluge.

 Ostatak je istorija…

 

Airbnb kompanija danas nudi preko 7 miliona različitih prostora za iznajmljivanje u više od 100.000 gradova širom sveta. 

Nije loše za najgoru ideju ikada?

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of