Na samom početku, tek kada je ideja prisutna, dosta nas ima stigmu oko jednog pitanja:

Kako doći do finansija?

Većinu ovo pitanje uplaši i nestane volje za bilo kakvom daljom realizacijom.

Međutim, za sve nas koji verujemo u ono što radimo i guramo ideju u implementaciju, Milena Milićević nam predstavlja mogućnosti za projektno finansiranje startapova.

Kroz višegodišnje iskustvo u građenju projekata, kao sertifikovani konsultant za digitalnu transformaciju Privredne komore Srbije, znamo da preporuke dolaze iz prave ruke.

Milena pomaže kompanijama da ostvare poslovni rast na međunarodnim tržištima uz tehnologije budućnosti, posvećene timove i uspešno sprovedenu digitalnu transformaciju.

Osnivač je INAT centra gde vodi tim i sarađuje sa mladim liderima širom sveta.

Nakon testiranja ideje u ranoj fazi razvoja, dolaska do prvih kupaca, ambiciozni timovi u IT industriji i srodnim industrijama znanja teže širenju posla i dobijanju većih finansijskih resursa.

Jedan od pokazatelja da IT ekosistem u Srbiji jača jeste ukoliko mentorska i projektna podrška postaje sve bolja. Mnogi habovi, IT zajednice, institucionalni i međunarodni razvojni programi omogućavaju biznisima podršku za narednu fazu razvoja kao i pristup kontaktima na svetskim tržištima uključujući i investitore.

Da bismo podelili znanje sa IT zajednicom, u okviru INAT centra organizovali smo tokom decembra panel diskusiju o dostupnim fondovima za projektno finansiranje IT sektora u susret 2020. godini.

Ovaj panel je realizovan zahvaljujući podršci In Centra, programa UNDP-a i Vlade Republike Srbije za unapređenje biznis kapaciteta u IT sektoru i tima Privredne komore Srbije iz Centra za cirkularnu ekonomiju.

Ključni saveti sa ovog meetup-a mogu koristiti svima koji čitaju ovaj tekst, a žele doći do novih resursa i finansija za vaš biznis:

Važno je da procenite u kojoj fazi poslovanja bespovratna sredstva poput EU projekata i nekih domaćih fondova mogu vam koristiti, a kada se obraćate investitorima i mrežama poslovnih anđela.

Nikola Nenadić je podelio iskustvo pygmyTITAN-a:

Nikola Nenadić

,,Nekada zbog intelektualne svojine nećete moći da učestvujete u projektima zasnovanim na javnim pozivima tako da vaš proizvod postane dostupan javno i u open-source formatu. Nekada će vam biti neophodne dodatne finansije i to kao bespovratna sredstva, nekada ćete se odlučivati na investiranje zahvaljujući VC fondovima i poslovnim anđelima.”

Takođe, Luka Pejović je objasnio kako Ventu.rs funkcioniše odnosno kako crowdinvestment (grupno finansiranje) pomaže rastućim biznisima.

Uz crowdinvestment možete prikupiti sredstva za razvoj svog biznisa, kao i da testirate ideje, a investitore pretvorite u kupce i promotere.

Luka Pejović

,,Projektno finansiranje često zahteva da prilagodite svoju ideju uslovima konkursa.Takođe, rokovi da se projekat i finansije odobre od trenutka slanja dokumentacije mogu iznositi između 6-9 meseci što je za tehnolške biznise u određenim fazama razvoja često predugo.”

Julije Katančević se osvrnuo na odličnu praksu nagrađenih projektnih ideja i podsetio je publiku: ,,Važno je određene tvrdnje u projektnoj prijavi potkrepiti činjenicama i podacima: recimo kako tim ima kapaciteta da sprovede projekat? Zbog čega određen projekat jeste inovativan i zašto može imati uspeha na komercijalnom tržištu?’’

Sajt od koga možete početi sa pretragom konkursa jeste: www.eufondovikonkursi.com

Pored toga direktno možete pratiti sajtove Evropske komisije, resornih ministarstava, domaćih i međunarodnih razvojnih agencija,  fondova za prekograničnu saradnju, kao i samih konkursa.  Bitno je da u institucijama čije projektne konkurse pratite identifikujete osobe za kontakt (najčešće su istaknute na sajtu) i da im se obratite za sva pitanja. Tim ljudima jeste posao da vam pomognu sa pravom informacijom tako da budete bliži uspehu: što u ovom slučaju znači – dobijanje finansija i međunarodnih referenci kada vam projekat bude odobren.

Ivana Kostić

Ispred Fonda za inovacionu delatnost Ivana Kostić je podsetila da se do 31. decembra možete prijaviti na Program saradnje nauke i privrede.

Tokom prethodnih godina Fond za inovacionu delatnost je došao do zaključaka da naučnoj zajednici treba podrška ne samo vezano za projektno finansiranje, već i razumevanju tržišta iz ugla biznisa.

Pronalazači, naučnici i inovatori pretvaraju svoje vizije u gotove proizvode, ali im je neophodno komplementarno znanje za ponašanje kupaca i razvoj biznisa (ta znanja mogu dopuniti od mentora iz industrije i drugih kolega u timu).

U narednim godinama Fond će razviti dodatne programe podrške, tako da IT preduzetnici mogu za određena tržišta dobiti strane mentore i mreže kontakata što će im olakšati testiranje biznis ideje, kao i plasman proizvoda i usluga.

Već sada se povezivanje sa evropskim centrima izvrsnosti, našom naučnom i poslovnom dijasporom pokazalo kao korisno za mnoge laureate Fonda za inovacionu delatnost.

Da bi podsticao izvrsnost IT timova iz Srbije i regiona i pomagao internacionalizaciji njihovog poslovanja uz ulaganje u mlade talente, tim INAT centra je od 2017. godine ugostio na prethodna tri INAT samita preko 70 govornika iz 20 IT ekosistema: od SAD-a i Kanade, do Nemačke, Izraela i Singapura.

Ovakva iskustva pokazuju da su izazovi preduzetnika i u centralnoj Evropi i na drugim podnebljima slični, a deljenje dobrih praksi, agilno poslovanje i građenje međunarodne mreže partnera itekako pomažu da firme porastu.

Kao što je Mišel Mesina, konsultantkinja iz Silicijumske doline i jedna od prijateljica našeg ekosistema, primetila u intervjuu za StartIT  srpskoj tech zajednici treba više povezivanja.

Ako uzmemo u obzir mogućnosti za projektno finansiranje, sagovornici sa decembarskog INAT meetup-a dele ovakav entuzijazam.

Julije Katančević, stručnjak za pripremu EU projekata, ističe: 

Julije Katančević

,,Na kraju godine tim kompanije treba da napravi presek stanja i odredi za koje će se otvorene pozive i u kojim mesecima prijavljivati tokom 2020. godine. Podržavaju se projekti koji ispune te uslove: Innovative, Cooperative, Environment, a ovo možete zapamtiti po akronimu ICE, ice baby.

Klimatske promene i održivost, kao i migracije postaju jedan od ključnih prioriteta nakon Horizon2020 ciklusa, odnosno novog ciklusa Horizon Europe. Mnogi biznisi bi se mogli uklopiti u te prioritete donatora, posebno ako njihove inovacije doprinose javnom dobru.’’

Nikola Nenadić podseća: ,,Kada tražite međunarodne partnere za projektni konzorcijum ili saradnju, moguće je da će sektor malih i srednjih preduzeća mnogo bolje reagovati nego korporacije. Oni brže odlučuju, lakše sprovode inovacije i više su motivisani. Na kraju krajeva – svi vole inovacije, ali ne u svojoj kući. Ova šala među timovima pokazuje da je promene izazovno sprovesti u mnogim organizacijama.’’

Alternativa tipičnim investicionim fondovima može biti i crowdinvestment. Možete pratiti sajt Ventu.rs za dodatne resurse i obuke od značaja za vaš biznis.

Luka Pejović nas je podsetio da tradicionalniji izvori finansiranja često nemaju sluha za netradicionalne i nove biznis ideje.

Sa druge strane, kada veliki broj pojedinačnih investitora stoji iza vaše kampanje za grupno finansiranje, to pokazuje da se formirala zajednica ljudi spremna da investira u njen uspeh.

Ukoliko vas zanima kako će tehnološke promene uticati ubuduće na vaš biznis i kako u eri digitalne transformacije možete biti konkurentni po novim poslovnim modelima i pristupu finansijama, možete pročitati ovaj tekst u specijalnom izdanju Internet ogledala.

Leave a Reply

avatar
  Subscribe  
Notify of